You must enable JavaScript to view this site.
This site uses cookies. By continuing to browse the site you are agreeing to our use of cookies. Review our legal notice and privacy policy for more details.
Close
Homepage > Regions / Countries > Europe > Balkans > Kosovo > Breaking the Kosovo Stalemate: Europe's Responsibility

Pomeranje Kosova sa mrtve tacke: evropska odgovornost

Izvestaj Krizne broj 185 21 Aug 2007

REZIME I PREPORUKE

Planirana strategija koju su Evropska Unija (EU) i SAD imale kako bi dovele Kosovo do nadzirane nezavisnosti, kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, propala je pošto je Rusija izrazila nameru da uloži veto. S porastom nestrpljenja među kosovskim Albancima i namerom da uskoro objave unilateralnu nezavisnost u odsustvu prihvatljive alternative, Evropa rizikuje novi krvav i destabilizujući konflikt. Da bi izbegla haos na svom pragu, EU i njene države članice sada moraju da prihvate primarnu odgovornost za dovođenje Kosova do nadzirane nezavisnosti.

Rizici za Evropu usled nedelovanja su značajni. Do kraja godine, vođe kosovskih Albanaca će najverovatnije biti pod nepodnošljivim unutrašnjim pritiskom da objave nezavisnost, sa ili bez međunarodne podrške. Ako deluju i ne dobiju podršku, Kosovo bi se podelilo: Srbija bi ponovo zauzela džep zemlje severno od reke Ibar, Srbi iz drugih delova Kosova bi bežali, i osam godina građenja institucija pod međunarodnim vođstvom bilo bi izgubljeno. Implozija bi destabilizovala susedne zemlje, povećavajući pritisak na dalje etničke podele. EU bi se ubrzo suočila sa prilivom izbeglica i osetila bi uticaj podstreka koje bi ti neredi dali mrežama organizovanog kriminala na Balkanu, koje već distribuiraju većinu heroina u Evropi, omogućavaju ilegalne migracije i odgovorni su za skoro trideset procenata žena žrtvi trgovine ljudima širom sveta.

Nedelovanje bi takođe diskreditovalo Zajedničku spoljnju i bezbednosnu politiku EU (CFSP) i njene pokušaje da se uspostavi kao verodostojan internacionalni učesnik u konfliktima na drugim područjima. Kao što njihova zvanična bezbednosna strategija navodi, “verodostojnost naše spoljne politike zavisi od konsolidacije naših dostignuća [na Balkanu]”.

Što pre EU ili značajna većina njenih država članica objavi spremnost da podrže nezavisno Kosovo, veće su šanse da se predupredi takvo nanošenje štete EU. Kontakt-grupa šest zemalja (Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Velika Britanija i SAD) koja je vodila politiku prema Kosovu odobrila je četvoromesečni period za nove pregovore između Prištine i Beograda. Pregovori su počeli u drugoj nedelji avgusta, ali zbog ušančenih pozicija malo je verovatno da će se postići pomak. Članovi EU i SAD treba da se postaraju da ne ne otkriju plan za nadziranu nezavisnost Kosova sastavljen od strane specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, bivšeg finskog Predsednika Martija Ahtisarija, tokom godinu dana mukotrpne diplomatije (Ahtisarijev plan). Takođe bi trebalo da iskoriste ta četiri meseca da obezbede savez koji će koordinisati prelaz Kosova u nezavisnost.

SAD ima značajne obaveze, kako da stane iza svoje odlučne retorike u prilog nezavisnosti Kosova sa više konkretnih akcija ka tom cilju – predsednik Buš nije uspeo da izvrši pritisak na ruskog predsednika Putina na skorašnjem sastanku kraj mora u Kenbunkportu ­– tako i da iskoriste svoj značajan uticaj na kosovske Albance da bi ostali kooperativni i konstruktivni tokom osetljivih meseci koji slede. Međutim, na kraju EU je ključ. Ahtisarijev plan predviđa slanje specijalnog predstavnika sa velikim brojem članova osoblja da koordinira civilno nadziranje uslovne nezavisnosti i misiju vladavine prava, kao i da kroz kandidaturu za članstvo omogući procese ekonomske podrške i motivacije, koje bi omogućile Kosovu da ne postane propala država. EU je podržala Ahtisarijev plan, ali je jedan broj članica skeptičan u vezi sa nastavkom procesa u odsustvu blagoslova Saveta bezbednosti. Članovi EU i Kontakt-grupe treba da rade vrlo naporno ne bi li pripremili organizaciju za ispunjavanje svojih dužnosti.

Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun zahtevao je da mu Kontakt-grupa podnese izveštaj o pregovorima između Prištine i Beograda za četiri meseca, do 10. decembra. Ovo je tačka na kojoj, pretpostavivši, pošto to izgleda vrlo verovatno, da se dogovor o rešenju neće postići u tim razgovorima, EU, SAD i NATO moraju biti spremni da pokrenu koordiniranu akciju sa kosovskom vladom za primenu Ahtisarijevog plana, uključujući tranzicioni period od 120 dana koji on predviđa. Taj tranzicioni period treba da se iskoristi da bi se prikupile izjave priznavanja uslovno nezavisne države od što je moguće više vlada; da se usvoji i postavi državotvorno zakonodavstvo i ostale institucije predviđene Ahtisarijevim planom; da vlada Kosova (trenutna ili, u zavisnosti od datuma izbora, njen naslednik) da pozovu EU i NATO da ispune svoje odgovornosti i da ove organizacije to i učine; i da se Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) povuče na miran način. Na kraju ovog perioda – u aprilu/maju 2008 – Kosovo bi bilo uslovno nezavisno, pod nadzorom EU i NATO.

Nije potrebno da sve zemlje članice EU priznaju Kosovo tokom tranzicije, čak ni u aprilu/maju 2008. EU ima procedure – “konstruktivna uzdržanost” i “poboljšana saradnja” – koje dozvoljavaju da se donose odluke i pokreću akcije kada jednoglasnost nije dostupna. Od vitalnog značaja je da EU misije uđu u Kosovo (i da se reformiše NATO misija) u dogledno vreme. Ako taj minimalan stepen ujedinjenosti EU nije moguć, SAD i neke veće evropske zemlje bi morale da pokušaju da reprodukuju osnovne elemente za međunarodni nadzor i bezbednosne misije iz sopstvenih resursa.

Pitanje je koliko bi takav ad hoc napor bio održiv za one koji ga učine, i koliko bi bio efektivan u pružanju motivacionih izgleda Kosovu za kasnije evropske integracije. Ono što ne bi bilo pod sumnjom je ogromna šteta koju bi EU nanela sebi time što očigledno nije uspela da deluje kao povezujući internacionalni igrač i suprotstavi se velikim bezbednosnim izazovima na svojoj granici.

Bez pokrića Saveta bezbednosti UN za nezavisnost, Srbija će se još teže odreći Kosova. Novu državu će godinama proganjati neopozvana Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, koja je 1999. godine, po završetku konflikta sa NATO, priznala Srbiji formalno zadržavanje suvereniteta u prelaznom periodu nad pokrajinom koju je predala UN. Srbija će nastaviti da se poziva na taj suverenitet i uz pomoć Rusije će pokušati da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama. Beograd će se još više protiviti prištinskoj vlasti nad većinski srpskim severom, i međunarodni napori da se odbrani teritorijalni integritet Kosova će oslabiti. Rusija može tražiti da iskoristi ishod u svoje svrhe, u zamrznutim konfliktima na južnom Kavkazu i Moldaviji.

Ovo su sve nepoželjne posledice i one su većinom mogle biti izbegnute da je Savet bezbednosti popločao put ka nezavisnosti Kosova pod okriljem Ahtisarijevog plana. Međutim, posledice nedelovanja EU bi bile još gore – za Kosovo, Balkan i samu EU. Vreme je da se ovo shvati i da se deluje.

PREPORUKE

Petorci (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i SAD):

1.  Kontakt grupa da se pridržava principa koje je već usvojila za rezoluciju o statusu Kosova, uključujući zabranu podele.

2.  Nastaviti u skladu sa pretpostavkom da se ne može postići dogovor sa Rusijom u vezi sa rezolucijom Saveta bezbednosti koja bi odobrila primenu Ahtisarijevog plana, i da zajedničko rešenje neće proisteći iz razgovora Beograda i Prištine koje je odobrila Kontakt-grupa i usredsrediti napore na primenu tog plana tako da se postigne mirna, uslovna (nadzirana) nezavisnost Kosova, podržana od strane velike većine država članica EU i SAD-a do aprila/maja 2008.

3.  Intenzivno uključiti države članice EU koje su skeptične u vezi nezavisnosti Kosova, jasno i javno objasniti visoku cenu nedelovanja u smislu Balkana i samim tim stabilnosti Evrope, i verodostojnosti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (CFSP).

4.  Prihvatiti sledeće stavove prema razgovorima Beograda i Prištine:

a) Ne treba da traju duže od četiri meseca i treba da se završe ne kasnije od 10. decembra 2007. godine, roka za podnošenje izveštaja koji je Kontakt-grupi odredio Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun;

b) Kosovsku delegaciju ne treba pritiskati da čini ustupke van Ahtisarijevog plana koji je već prihvaćeni, već ih treba ohrabrivati da razmatraju buduće ograničene mere u vezi sa većinski srpskim zajednicama u slučaju da je srpska delegacija spremna da razmotri prihvatanje nezavisnosti;

c) Iskoristiti period pregovora da se izgradi maksimalna podrška unutar EU za primenu Ahtisarijevog plana, jasno predstaviti kosovskim vlastima i kosovskim Albancima nameru da se postigne uslovna (nadzirana) nezavisnost u skladu sa tim planom do aprila/maja 2008, i postaviti osnove za saradnju sa Sekretarijatom UN radi blagovremenog povlačenja privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u skladu sa tim rasporedom; i

d) Ako strane ne postignu dogovor do 10. decembra 2007, nastaviti saradnju sa kosovskom vladom i što je više moguće država članica EU radi primene Ahtisarijevog plana za uslovnu (nadziranu) nezavisnost, ukljičujući i deklaraciju takve nezavisnosti koja obuhvata tranzicioni period od 120 dana, koji se završava u aprilu/maju 2008.

Evorpskoj Uniji i državama članicama:

5.  Priznati da će neuspeh u postizanju ujedinjene pozicije za podršku uslovne (nadzirane) nezavisnosti Kosova diskreditovati CFSP i evropsku bezbednosnu strategiju.

6.  Dati prioritet Kosovu kao najhitnijem, trenutno predvidivom bezbednosnom problemu, posvetivši mu vreme i energiju potrebne za postizanje dogovora da:

a)  Ne postoji praktična alternativa za uslovnu (nadziranu) nezavisnost Kosova na osnovu Ahtisarijevog plana koju bi trebalo postići ne kasnije od aprila/maja 2008;

b)  Da što je više država članica prizna Kosovo kada proglasi uslovnu (nadziranu) nezavisnost u skladu sa Ahtisarijevim planom, posle završetka pregovora u decembru 2007;

c)  EU će blagovremeno obezbediti većinu komponenti međunarodnog nadzora predviđenog Ahtisarijevim planom kroz razvoj misija Međunarodne civilne kancelarije/Specijalnog predstavnika Evropske Unije (ICO/EUSR) i misije vladavine prava (Evropska bezbednosna i odbrambena politika, ESDP), da bi mogli po pozivu kosovske vlade da deluju prema svojim obavezama, u periodu od proglašenja uslovne (nadzirane) nezavisnosti posle pregovora u decembru 2007, i njenog stupanja na snagu po završetku tranzicionog perioda od 120 dana u aprilu/maju 2008;

d)  Skeptične države članice neće odbiti konsenzus za razvoj ovih misija, ali mogu da izaberu konstruktivnu uzdržanost shodno Članu 23 Sporazuma o Evropskoj Uniji; i

e)  U slučaju da skeptične države članice ne žele da budu povezane sa razvojem i radom ICO/EUSR i misija vladavine prava u ograničenom razmeru koje pruža konstruktivna uzdržanost, koalicija voljnih država članica EU treba u tu svrhu da uoptrebi odredbu unapređenja saradnje iz Člana 27 a-d ovog Ugovora i da prikladno koristi mehanizme EU.

7.  Pre punog konsenzusa oko gore navedenog, što je više moguće država članica EU, uključujući i članove Petorke, treba da izraze svoju spremnost, u odsustvu zajedničkog dogovora koji bi proizašao iz razgovora Beograda i Prištine, da podrže proglašenje uslovne (nadzirane) nezavisnosti Kosova na osnovu Ahtisarijevog plana posle 10. decembra 2007. godine i da je ostvare u 2008. godini.

8.  Ohrabriti kosovske institucije i radne grupe da marljivije rade na pripremi paketa državotvornog zakonodavstva, uključujući i ustav predviđen Ahtisarijevim planom, i ovlastiti zvaničnike EU na Kosovu, uključujući i planiranje grupa za misije ICO/EUSR i vladavine prava, da budu u većoj meri i aktivnije uključene u proces, uključujući i proveru nacrta, da bi paket bio spreman u predviđenom roku za uslovnu (nadziranu) nezavisnost.

9.  Jasno predočiti Srbiji, u zvaničnim izjavama i kroz poruke poslate preko zemalja članica koje saosećaju sa njom, da napredak u Planu za stabilizaciju i pridruživanje i još više njen odnos sa EU bitno zavise od razrešenja kosovskog pitanja.

NATO-u i zemljama članicama:

10.  NATO treba da se konsultuje sa državama članicama o slanju novih trupa u kosovsku misiju (KFOR) da bi obezbedili da niko ko se suštinski protivi priznavanju uslovne (nadzirane) nezavisnosti Kosova ne raspoređuje kontingente do početka 2008. godine, i da njihov doprinos bude zamenjen nacijama koje su spremne da prihvate taj status.

11.  Posle proglašenja uslovne (nadzirane) nezavisnosti Kosova i priznavanja od strane SAD-a i država članica EU, NATO treba da nastavi razvoj na Kosovu i ispuni zadatke koji su predviđeni Ahtisarijevim planom.

12.  Ako Savet NATO-a ne postigne dogovor o nastavku delovanja, SAD i one države članice koje su priznale nezavisnost Kosova treba da upotrebe svoje snage za izvršavanje važnih bezbednosnih zadataka.

Sekretarijatu UN-a i UNMIK-u:

13.  Dozvoliti kosovskim institucijama da rade na pripremi za primenu Ahtisarijevog plana, uključujući usvajanje ustava i ostalih državotovrnih zakona od strane Skupštine.

14.  Odgovoriti na proglašenje uslovne (nadzirane) nezavisnosti Kosova i njegovo priznavanje od strane SAD-a i zemalja članica EU prebacivanjem odgovrnosti na dolazeće misije EU i blagovremenim povlačenjem UNMIK-a.

Kosovskim liderima:

15.  Usvojiti skupštinsku rezoluciju u kojoj se navodi da će:

a) Skupština tokom svog mandata raditi na usvajanju što je moguće većeg broja paketa državotvornog zakonodavstva predviđenog Ahtisarijevim planom;

b) Skupština (ili, u zavisnosti od datuma izbora, očekivani naslednik Skupštine) formalno objaviti prihvatanje Ahtisarijevog plana i započeti tranzicioni period od 120 dana do uslovne (nadzirane) nezavisnosti na osnovu tog plana, posle 10. decembra 2007. godine; i

c) Skupština očekuje da će vlada Kosova iskoristiti tranzicioni period od 120 dana da sa EU, NATO i državama članicama ovih organizacija koordinira strategiju za nezavisnu tranziciju, uključujući bezbednosni plan, i da im ponudi poziv da blagovremeno preuzmu uloge predviđene Ahtisarijevim planom, pre nego što uslovna nezavisnost stupi na snagu po isteku tranzicionog perioda od 120 dana (april/maj 2008).

 

Priština/Beograd/Njujork/Brisel, 21. avgust 2007

More Information