You must enable JavaScript to view this site.
This site uses cookies. By continuing to browse the site you are agreeing to our use of cookies. Review our legal notice and privacy policy for more details.
Close
Homepage > Regions / Countries > Europe and Central Asia > Balkans > Kosovo > Serbia and Kosovo: The Path to Normalisation

Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji

Europe Report N°223 19 Feb 2013

IZVRŠNI IZVEŠTAJ I PREPORUKE

Zatreslo se tlo pod nogama na Kosovu decembra 2012. Posle godina pozicioniranja, ispresecanih izbijanjim nasilja, Srbija i Kosovo počeli su da implementiraju sporazum o granici u graničnu kontrolu otvarajući zajedničke prelaze na prelazima zabarikadiranim na razne načine, koji su zaobilaženi ili spaljivani do temelja najvećim delom poslednje dve godine. Veći problemi, uključujuči sudove, policiju i opštinske strukture u većinsko srpskom Severnom Kosovu, sada su na dnevnom redu bilateralnog dijaloga na visokom nivou posredstvom Evropske Unije (EU). Lideri obe države izgledaju spremniji za kompromis nego ikad, ali se Srbi sa severa Kosova čvrsto protive integraciji, nasilje na nižim nivoima raste, kosovski nacionalisti su napeti, i iskra bi mogla da pokrene međuzajedničke sukobe. Beograd i Priština bi trebalo da iskoriste ovu šansu da se uključe u suštinsku diskusiju o transformaciji postojećih struktura na Severu i da ponude samoupravljanje regiji koja potpada pod jurisdikciju Kosova na bazi fleksibilne primene nacrta Ahtisarijevog plana.

Kosovo i Srbija se još uvek ne slažu oko mnogo čega. Za Prištinu, cilj pregovora je prihvatanje, od strane Srba, Ahtisarijevog plana – nacrta koji je prvobitno smislio Martti Ahtisaari, bivši specijalni izaslanik UN – koji je postavio internu strukturu i položaj države Kosova. Za Beograd, razgovori se tiču revizije ili unapređenja sporazuma koje smatra pogrešnim ili neprihvatljivim, kao što je Ahtisarijev plan. Jaz između strana proširio se tokom godina sa malo direktnog kontakta, velikog nepoverenja i žustre unutrašnje politike. Kretanje sigurnim putom kroz te vode biće teško, ali skoriji razvoj daje nadu pošto su rezultati u ranim fazama razgovora raskravili nešto međusobne rigidnosti. Srbija je u skorije vreme prekoračila prag priznajući, makar implicite, teritorijalni integritet Kosova i jurisdikciju nad Severom, iako i dalje poriče njegovu nezavisnost. Izgleda da su obe prestonice odbacile upotrebu sile kao sredstva rešavanja njihovog političkog sukoba.

Ovaj izveštaj osvrće se na tehnički dijalog koji se sprovodi uz pomoć EU od marta 2011., i dalje, na naredne faze političkih razgovora na višem nivou koji su počeli u oktobru 2012. Strane su rešile neke političke probleme: trgovinske odnose, učešće u regionalnim sastancima i međusobno priznavanje diploma. Drugi – slobodno kretanje lica, lična dokumenta, kancelarije za vezu, civilni registar i evidencija imovine – su teški, ali neki rezultati su evidentni. Razgovori o telekomunikacijama i energiji nisu doveli do do sporazuma, a o emotivnim temama, kao što su nestale osobe, tek treba da se raspravlja. Otvaranje dva granična prelaza sa zajedničkim upravljanjem u decembru najsvetlije je postignuće do danas i potencijalno je bitno; način upravljanja granicom dodiruje skoro svaki aspekt sukoba Kosovo-Srbija, od svakodnevno praktičnih do fundamentalnih problema statusa i nezavisnosti. Ipak, strane tek treba da finalizuju detalje, posebno u vezi sa carinskom kontrolom, a policijama Kosova i EU (EULEX) se i dalje mora odobriti potpuna sloboda kretanja kako bi stizale do granice sa Srbijom i obavljale svoje dužnosti.

Proboj je bio prvi opipljiv rezultat razgovora između dvojice premijera kome je domaćin bila Ketrin Ešton, šef EU za spoljnu politiku. Do sada, cilj tih sastanaka, uglavnom, je bilo međusobno ispipavanje i donošenje odluka u vezi sa sporazumima koje su ranije nacrtali eksperti. Bilo je moguće zapakovati rezultate dovoljno nedvosmisleno da se dozvoli obema stranama da se drže svojih principa koji se tiču statusa Kosova. Ipak, taj period se završava. Biće teže održati nedvosmislenost u vezi sa sledećim tačkama dnevnog reda koje se bave time čiji će zakoni i institucije vladati severnim Kosovom.

Decembra 2012. države članice EU postavile su teške uslove blisko vezane za postepenu normalizaciju njihovih bilateralnih odnosa da bi Srbija i Kosovo napredovali na svom putu ka prijemu u EU. Da bi započela pregovore o članstvu, od Srbije je traženo da progresivno obezbedi strukture bezbednosti i pravde na severnom Kosovu u saradnji sa Kosovom. Ovo znači učiniti značajni napredak u vezi sa tim kako treba upravljati lokalnim sudovima, policijom i opštinama. Iako su ove institucije trenutno van kontrole Prištine, mogu se pronaći rešenja koja će potvrditi jedinstvo države istovremeno dozvoljavajući lokalnim Srbima da zadrže osećaj svojine.

Transformacija severnih struktura u samoupravna tela koja potpadaju pod jurisdikciju Kosova mogu otvoriti put kojim se Severu nudi poseban aranžman kao deo ukupnog rešenja. Mnogo se može postići fleksibilnom primenom Ahtisarijevog plana u vezi sa policijom, sudovima i regionalnom vladom. Jedan od principa trebalo bi da bude da granice Kosova ostanu netaklnute; drugi bi trebalo da bude taj da Sever upravlja sobom po sopstvenoj želji kada je reč o pitanjima interesa zajednice, ukoliko ovo ne ugrožava teritorijalni integritet Kosova. Priština takođe želi da se potvrdi njihov status kao nezavisne države, što Beograd trenutno odlučno odbija. Pa čak i ovde postoji mesto za kompromis kako Srbija prestaje da blokira članstvo Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama i učešće u međunarodnim sportskim i kulturnim događajima. Ovo su kompleksna, veoma emotivna pitanja čiji se detalji mogu razrađivati postepeno u korak sa procesima napredovanja Kosova i Srbije ka primanju u EU.

Ali, dijalog je sada na odlučujućoj tački. Pozicije Boegrada i Prištine po pitanju severnog Kosova nikada nisu bile bliže. Ako mogu finalizirati sporazume u vezi sa granicom i učine istinski napredak u razgovorima oko vladajućih ijstitucija i vladavini prava na Severu pre Saveta Evrope (samit) koji će biti u junu 2013., EU je spremna da ih oboje nagradi. Za Kosovo, pregovori sa Evropskom Unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju utemeljili bi ga isto toliko čvrsto kao i ostatak regiona koji je u procesu pridruživanja. Za Srbiju, početak pregovora o formalnom pridruživanju bio bi veliki posticaj naporima u reformama. Ovo bi, zajedno sa prijemom Hrvatske u EU u julu, ustalasalo zapadni Balkan. Ali ako razgvori propadnu u narednih nekoliko meseci politika država članica EU diktirala bi dugu pauzu koju krhke koalicije Beograda i Prištine možda neće preživeti, a nasilje na nižim nivoima koje je mučilo region početkom 2013. može se pogoršati. Tako obećavajuća prilika se možda neće uskoro ukazati, ako će uopšte.

PREPORUKE

Izgraditi poverenje i ojačati veru u bilateralni dijalog posredstvom EU učvršćivanjem njegovih dosadašnjih dostignića, posebno u vezi sa granicom

Vladama Kosova i Srbije:

1.  Potpuno implemntirati sporazum o zajedničkom upravljanju graničnim prelzima (ZUG); finalizirati sporazum o naplati carine i PDV-u; i definisati modalitete posebnog fonda za skupljanje i potrošnju ovih prihoda na Severu.

Vladi Kosova:

2.  Održati mekan pristup dvema prelazima na severnom Kosovu:

a) Dozvoljavajući lokalnom stanovništvu da prelazi granicu sa ličnim kartama i registarskim tablicama izdatim od strane Srbije ili Kosova; i

b) Nastavljajući izdavanje registarskih tablica bez zahtevanja dozvola ili ličnih karti Kosova.

Vladi Srbije:

3.  Prestati izdavanje srpskih registarskih tablica stanovnicima Kosova i umesto toga pozvati Srbe da se prijave za kosovske tablice.

Zajednici Severnog Kosova:

4.  Dozvoliti kosovskim zvaničnicima i EULEX-u slobodu kretanja kako bi dolazili do granice sa Srbijom i vršili svoju dužnost po sporazumu ZUG.

Izgraditi poverenje i ojačati veru u bilatralni dijalog posredstvom EU pojačavanjem razumevanja i proširenjem učešća

Vladama Kosova i Srbije:

5.  Učinite dijalog transparentnijim, pre svega preduzimanjem mera da se isti potpunije objasni Srbima sa severa i pozivajući ih da učestvuju kada se odnosi na problem od lokalne važnosti; blisko sarađujte sa liderima svih parlamentarnih stranaka kako bi ih informisali o pitanjima o kojima se diskutuje i donešenim odlukama.

Zajednici Severnog Kosova:

6.  Prihvatite poziv da učestvujete u dijalogu posredstvom EU kada se odnosi na pitanja od lokalnog značaja; počnite saradnju sa zvaničnicima vlade Kosova.

Napredovati u bilateralnom dijalogu posredstvom EU postižući
progress u narednim koracima, uključujući vladavinu prava, tele­komunikacije i energiju i ostale praktične stvari

Vladi Kosova:

7.  Obezbediti delotvornu sigurnost za Srbe i njihovu imovinu, uključujući i osnivanje specijalne policijske jedinice za zaštitu religijskih i kulturnih mesta.

8.  Povećati operativnu autonomiju Kosovske Policije (KP) na Severu postavljajući severnu regionalnu komandu i podstičući regrutovanje lokalne srpske policije (MUP) za popunu upražnjenih mesta.

9.  Prihvatiti jedinstven međunarodni pozivni broj koji predloži Srbija; dati dozvole srpskoj firmi mobilne telefonije da operiše na Severu i srpskom preduzetniku da se bavi distribucijom električne energije i naplatom računa.

Vladi Srbije:

10.  Početi povlačenje srpske policije i ostalih bezbednosnih službi sa Severa i podržati napore Kosova u regrutaciji bivših MUP-ovaca u kosovsku policiju potpuno sarađujući na proverama biografija kandidata i bezbednosti.

11.  Pristati da se srpski sud u Zvečanu integriše u kosovsko pravosuđe i preseliti sud i sudije u Severnu Mitrovicu kao uzvrat ponudi uloge lokalnim vlastima u izboru budućih sudija od strane Prištine.

12.  Pridržavajte se Ugovora o energetskoj zajednici.

Vladama Kosova i Srbije:

13.  Ojačajte prisustvo veza u kancelarijama EU u Beogradu i Prištini postavljajući oficire za građanske službe, ekonomsku saradnju, trgovinu i ostala pitanja.

Naparedak u pitanjima samouprave i statusa u dijalogu posredstvom EU

Vladama Kosova i Srbije:

14.  Uključiti se u ozbiljnu diskusiju o transformaciji postojećih struktura na Severu u samoupravna tela i regiju koja može potpasti pod jurisdikciju Kosova sa nadležnostima nabrojanim u Ahtisarijevom i ostalim saglasnim planovima.

Vladi Srbije:

15.  Prihvatiti članstvo i učešće Kosova u Savetu Evrope i ostalim regionalnim i, sire, međunarodnim organizacijama i događajima.

Unaprediti spostvenu ulogu posrednika u procesu normalizacije
odnosa na relaciji Srbija-Kosovo

Evropskoj Uniji i državama članicama:

16.  Održavati uslovnost sa ciljem napretka u bilateralnim odnosima i, ako je napredak postignut, biti spreman da se donesu neophodne odluke o otvaranju pregovora sa Srbijom o članstvu, a sa Kosovom o Sporazumu o Stabilizaciji i Priključivanju, već u junu 2013. (SSP).            

Priština/Beograd/Brisel, 19. februar 2013.

 
This page in:
English
shqipe
srpski