You must enable JavaScript to view this site.
This site uses cookies. By continuing to browse the site you are agreeing to our use of cookies. Review our legal notice and privacy policy for more details.
Close
Homepage > Regions / Countries > Europe > Balkans > Serbia > Serbia's Changing Political Landscape

Promenljivi politički pejzaž Srbije

Brifing za Evropu N°32 12 Jul 2004

PREGLED

Boris Tadić je 11.jula 2004. inaugurisan kao prvi predsednik Srbije od decembra 2002. godine. Birači su 27.juna izabrali Tadića u drugom krugu izbora sa 53% glasova, ispred ultra-nacionaliste Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke (SRS)[1]. Tadićeva pobeda sugeriše da neznatna većina biračkog tela želi da vidi Srbiju na pro-evropskom reformskom kursu. Sa druge strane, ispoljena snaga Radikala ukazuje da je srpsko biračko telo duboko podeljeno, i da pro-reformski kurs ne treba uzeti "zdravo za gotovo", posebno ako potraju ekonomske teškoće. Što je najznačajnije, tri kandidata sa najvećim brojem glasova u prvom krugu predsedničkih izbora dolaze iz partija koje nisu deo vlade i ne podržavaju je u parlamentu.

Posle izbora, Tadić je ukazao da će podržati vladu premijera Vojislava Koštunice, pri čemu bi se smanjio uticaj Socijalističke partije Srbije (SPS). Sa druge strane, ovlašćenja predsednika su mala po pitanjima dnevne politike, te Tadićev izbor možda neće obavezno značiti i realnu promenu srpske politike. Izbori ostavljaju manjinsku vladu Srbije vrlo ranjivom, izloženu pritisku nacionalističke desnice, kao i pro-evropskog centra. Predstojeći lokalni izbori i pokrajinski izbori u Vojvodini -- zakazani za septembar -- se od strane Vlade doživljavaju kao krucijalni test za moguće prevremene parlamentarne izbore.

Uprkos Tadićevoj pobedi, srpska vlada izgleda nevoljna da obnovi saradnju sa Sudom za ratne zločine u Hagu (Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju -- ICTY). Osim retorike i stalno rastućeg međunarodnog pritiska, nije sigurno da li će bilo ko, koga traži ICTY, biti uhapšen ili izručen pre septembarskih izbora. Reforma zakonodavstva je u zastoju, odnosi sa manjinama u etnički mešovitoj pokrajini Vojvodini su se vidno pogoršali i postoji mogućnost za njihovo dalje pogoršavanje.

Na ovim predsedničkim izborima, srpsko biračko telo ispoljilo je veću sofisticiranost i signaliziralo da nije više opsednuto politikom nacionalizma. Ekonomija je dominirala u predizbornoj kampanji - ni Kosovo, ni ICTY nisu igrali značajniju ulogu u predizbornoj retorici. I prvi i drugi krug su pokazali duboku razočaranost procesom tranzicije i sa politikom uopšte. Ali pojava novog lica iz redova oligarhije -- nekadašnjeg Miloševićevog satrapa Bogoljuba Karića - kao rastuće moćne političke snage uputila je snažnu poruku istrošenoj beogradskoj političkoj eliti o mogućim populističkim trendovima u budućnosti.

Beograd/Brisel, 22. juli 2004


[1] U prvom krugu je glasalo 47,7% biračkog tela, a 48,7% u drugom. Izbori u prethodna tri puta (29. septembar i 13. okobar 2002, 8. decembar 2002, i 16. novembar 2003.) nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača. Naknadne promene izbornog zakona su eliminisale zahtev za pragom od 50% birača i omogućili da ovi izbori uspeju.
 
This page in:
English
Français
srpski

More Information