You must enable JavaScript to view this site.
This site uses cookies. By continuing to browse the site you are agreeing to our use of cookies. Review our legal notice and privacy policy for more details.
Close
Homepage > Regions / Countries > Europe > Balkans > Serbia > Serbia: Spinning its Wheels

Srbija: Hod uz "šlajfovanje"

Brifing za Evropu br.39 23 May 2005

PREGLED

Srbija je dobro iskoristila prve mesece 2005. godine -- izvršila je krupnu promenu politike što se tiče saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu (MKSJ) i uputila signale da je nešto raspoloženija da se angažuje u razgovorima o statusu Kosova sa međunarodnom zajednicom i kosovskim Albancima. To se isplatilo. Umesto ponovne izolacije koja je pretila na početku godine, Srbija je dobila "zeleno svetlo" od Evropske unije (EU) da započne pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što predstavlja značajan, iako tek prvi korak ka članstvu u Evropskoj uniji. Ipak, u drugim važnim oblastima, politika Beograda je bila regresivna. Ovo kretanje "korak napred, korak nazad" znači da će biti potreban stalan međunarodni pritisak kako bi se obezbedio nastavak reformi i ostvario stvarni napredak.

Zaokret u politici prema MKSJ, koji je uključivao "dobrovoljne" odluke (dobrim delom uz pritisak Vlade) velikog broja generala da se predaju Haškom sudu, predstavlja do sada najbolji dokaz da uskladjena i kontinuirana politika uslovljavanja EU i SAD može dati rezultate. Sjedinjene američke države su počele da smanjuju pomoć, a EU je jasno stavila do znanja da se ne može načiniti ni jedan korak prema članstvu u EU ukoliko Beograd ne počne da sarađuje sa haškim sudom. Medjutim, navedene pozitivne promene stoje na krhkim nogama i nisu samoodržive. Saradnja sa MKSJ je poboljšana, ali i dalje površna, dok su pokušaji sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima slabi.

Sve u svemu, izgleda da Vlada premijera Vojislava Koštunice i dalje namerava da rehabilituje delove Miloševićevog nasledja, postavljajući kadrove iz doba Miloševićeve vladavine na položaje u policiji, sudstvu i vojsci -- koristeći sudjenje za ubistvo Zorana Djindjića za napad na prozapadno orijentisanu politiku i političare. Sve dok se Srbija ne suoči sa stvarnim značenjem tog nasleđa, njeni odnosi sa drugim delovima nekadašnje jugoslovenske države i stabilnost zapadnog Balkana biće nesigurni, niti će moći da uspostavi stabilne odnose sa svojim susedima.

Kada je reč o tehničkim pitanjima koja su od vitalnog značaja za potencijalnu integraciju u Evropu uniju, Srbija nazaduje od kada je Koštuničina Vlada došla na vlast u martu 2004. godine. Suštinskih reformi naročito nije bilo u sudstvu, koje je izgleda sve više politizovano, kao ni u policiji i vojsci, koje su ostale izvan demokratske, civilne kontrole. Nacrt novog ustava preti da Srbiju dodatno udalji od Evrope. Jedine stvarne reforme koje su do danas izvršene su u ekonomskoj sferi, a sprovele su ih ministarstva koja kontroliše G17+, najliberalnija članica manjinske vlade čiji opstanak zavisi od prećutne podrške partija koje su još uvek lojalne Miloševiću i njegovom haškom kolegi, ekstremnom nacionalisti Vojislavu Šešelju. Biće potreban snažan i koordinirani medjunarodni pritisak kako bi se sprečilo dalje nazadovanje Srbije.

Beograd/Brisel, 23. maj 2005

 
This page in:
English
srpski

More Information