NoScript
General.CookieInfo
General.Confirm
Homepage > Régions et pays > Europe > Balkans > Kosovo > Kosovo: pas de meilleure solution que le plan Ahtisaari

Kosovo: Nema dobre alternative za Ahtisarijev plan

Izveštaj za Evropu br. 182 14 mai 2007

REZIME I PREPORUKE

Debata o Kosovskom statusu dostigla je svoju ključnu tačku. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra elemente nacrta rezolucije koja bi razrešila budućnost Kosova, i koja u narednim nedeljama može biti stavljena na glasanje. Najbolji način da se obezbede regionalna stabilnost i mir, ali i da se Kosovo jednom izvuče iz osmogodišnjeg limba, koje prati i umorna, privremena administracija UN i nerazvijena ekonomijom, jeste donošenje rezolucije koja bi bila utemeljena na planu Specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. To bi zamenilo Rezoluciju 1244 SB iz 1999. godine, definisalo unutrašnje rešenje i mehanizme zaštite manjina, dalo mandat novom međunarodnom prisustvu i utabalo put nadgledanoj nezavisnosti.

Ahtisari je sredinom marta 2007. godine predstavio svoj plan - u formi „Izveštaja“ i podužeg, „Sveobuhvatnog predloga“ - Generalnom sekretaru, koji ga je, 26. marta, uz punu podršku, prosledio Savetu bezbednosti. Ovo je usledilo nakon četrnaestomesečnih pregovora - koje je Savet najavio Rezolucijom 1244, dajući mandat  „političkom procesu osmišljenom tako da odredi budući  status Kosova“ - koji nisu uspeli da dovedu do kompromisa između Srbije i Kosovskih Albanaca.

Ahtisarijev plan je kompromis koji Albancima nudi mogućnost nezavisnosti, Srbima veća prava, bezbednost i privilegovane odnose sa Srbijom, a Srbiji šansu da jednom zauvek raskrsti s prošlošću i ostvari svoju evropsku budućnost. Taj plan je najbolji recept za stvaranje multietničkog, demokratskog i decentralizovanog društva i u skladu je sa projektom EU o multietničnosti na Zapadnom Balkanu koji bi, kao krajnji rezultat, trebalo da zemlje regiona dovede do članstva u EU. EU je ionako najveći donator na Kosovu i planira da preuzme najveći deo obaveza u post-statusnoj civilnoj misiji. Na kraju krajeva, Kosovo je Evropski problem i to će i ostati dok se ne razreši.

Alternative ne obećavaju. Prisiljavanje Kosovskih Albanaca na državno zajedništvo sa Srbijom  dovelo bi do obnove nasilja. Beograd je ponudio vrlo malo mimo toga da Kosovo ostane u sastavu Srbije. Beograd, takođe, nije uradio ništa u proteklih osam godina da pokuša da integriše Kosovske Albance, niti im je ponudio smislenu i konkretnu autonomiju. Umesto toga, on je pokušavao da utvrdi temelje etničke podele  Kosova i podelu duž reke Ibar, koja teče kroz Severni deo Mitrovice. Beograd je to radio odlažući usvajanje rezolucije SB u nadi da će odlaganje inicirati nasilnu reakciju Albanaca, pa samim tim i povoljne uslove za podelu. Podela ne bi samo uništila plan o multietničkom Kosovu - ona bi destabilizovala i susedne države.

Sprovođenje Ahtisarijevog Sveobuhvatnog plana za buduće rešenje Kosovskog statusa dovešće do ozbiljnih izazova. Ključ mirne tranzicije leži u sveobuhvatnoj decentralizaciji koja nudi put do sigurnog ulaska srpske zajednice u novu Kosovsku državu, posebno većine Kosovskih Srba koji žive južno od Ibra. Ahtisarijev plan sadrži dobro osmišljene ambigvitete u vezi sa ovlašćenjima i trajanjem misije EU koja će nadgledati sprovođenje rešenja i tako obezbeđivati da međunarodna zajednica zadrži završnu reč tokom godina stvaranja države.

Iz Zapadnih zemalja dolazi jaka podrška za usvajanje rešenja koje bi u potpunosti bilo zasnovano na Ahtisarijevom planu. Ipak, potrebno je uraditi sve kako bi se postiglo još veće jedinstvo u Savetu, i najbitnije, izbegao ruski veto.

Rusija se suprotstavila brzim vremenskim okvirima, kritikovala Ahtisarijev plan i opomenula da Kosovo može stvoriti međunarodni presedan. Pored toga, ona je nabacila i mogućnost veta na nacrt koji ne uzima njen stav u obzir. Međutim, kompromisno rešenje može biti postignuto, posebno ako se dodaju dodatni elementi uslovljavanja kao što su: period od dve godine pre revizije mandata međunarodnog nadzornika i naglašavanje potrebe za većim napretkom u domenu manjinskih prava. Rezolucija koja to omogućuje i odobrava Ahtisarijev predlog, ali ne podržava eksplicitno nezavisnost Kosova, može prikupiti neophodnu podršku.

PREPORUKE

Članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija :

1.  Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija bi trebalo da u najkraćem mogućem roku usvoji rezoluciju pod Poglavljem VII Povelje, koja bi, optimalno :

a)  zamenila Rezoluciju 1244 SB UN

b)  odobrila i Ahtisarijev izveštaj o budućem statusu Kosova,  i njegov Sveobuhvatni predlog za rešenje Kosovskog statusa

c)  dala mandat novom međunarodnom prisustvu na Kosovu opisanom u Sveobuhvatnom predlogu, uključujući Međunarodno civilno prisustvo (ICR), Međunarodnu civilnu kancelariju (ICO), Strategiju EU za bezbednost i odbranu (ESDP) Misiju vladavine prava i Međunarodno vojno prisustvo (IMP) kao i Međunarodnu upravnu grupu (ISG) koja bi nakon dve godine revidirala mandat Misije; i

d)  prepoznala specifične okolnosti nasilnog raspada bivše Jugoslavije koje Kosovo čine jedinstvenim slučajem

2.  Vlada SAD bi trebalo da stvori povoljnu atmosferu za pregovore s Moskvom, uz blisku saradnju sa EU, kao i da ponudi Moskvi priliku da dostojanstveno odustane od svoje antiahtisarijevske retorike, tako što će, npr., biti spremna da:

a) modifikuje aspekte Ahtisarijevog plana imenovanjem Specijalnog izaslanika za manjine i donošenjem dvogodišnjeg moratorijum na prijavu Kosovo za članstvo u UN; i/ili

b) usvoji rezoluciju koja prihvata Ahtisarijev predlog, ali ne i njegov izveštaj.

Liderima Kosovskih Albanaca

3.  Lideri Kosovski Albanaca bi pre usvajanja rezolucije trebalo da:

a) se uzdrže od donošenja unilateralne deklaracije o nezavisnosti

b) konsoliduju administrativne i zakonodavne pripreme oko nezavisnosti

c) se dogovore oko multietničkih simbola buduće države; i

d) obogate saradnju s međunarodnim partnerima i osmisle strategiju zaštite Kosovskih Srba tokom prvih nedelja nezavisnosti

Priština/Beograd/Njujork/Brisel, 14. maj 2007.

Plus d'informations