Kolaps na Kosovu

REZIME I PREPORUKE

Nestabilne osnove na kojima je četiri i po godine postepeno postizan napredak urušile su se 17. marta 2004. godine. U roku od nekoliko sati pokrajina je obuhvaćena demonstracijama protiv Srba i Ujedinjenih nacija i sunovratila se na nivo nasilja koji nije vidjen još od 1999. godine. Do 18. marta to nasilje je preraslo u etničko čišćenje manjinskih sela i gradskih kvartova. Rulje albanskih mladića, ekstremista i kriminalaca su pokazale kolike su slabosti misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i mirovnih snaga koje predvodi NATO (KFOR). Rulja je od privremenih institucija vlasti Kosova, medija i civilnog društva dobila odobrenje da uništava. Medjunarodnoj zajednici je pod hitno potrebna nova politika   o konačnom statuo potrebna nova politika o li rulji dozvolu za uni{tenje. Medjunarodna zajednica mladi}a, ekstremista i kriminalsu i o društveno ekonomskom razvoju   ili bi nestabilnost Kosova mogla da inficira ceo region.

Iza nemira je ostalo devetnaest mrtvih i skoro 900 povredjenih, više od 700 srpskih, aškalijskih ili romskih domova je uništeno ili oštećeno zajedno sa desetak javnih zgrada i 30 srpskih crkava i dva manastira, a oko 4.500 ljudi je raseljeno. Nemiri su bili više spontani nego organizovani a ekstremisti i kriminalne grupe su iskoristile takvu situaciju, pogotovo drugog dana. Frustracija i strah izazvani namerama medjunarodne zajednice u vezi Kosova, nesposobnost UNMIK-a da pokrene privredu sa mrtve tačke i suspenzija privatizacije, kao i uspeh Beograda u posledjnih nekoliko meseci da unese nemir medju kosovske Albance doveli su do jačanja napetosti koja je eksplodirala kada su izbili incidenti 16. marta.

Posledice po regionalnu bezbednost su ozbiljne i dalekosežne. KFOR i NATO su izgubili oreol nepovredivosti i nepobedivosti. Ekstremisti na Kosovu i u drugim delovima Balkana, uključujući nacionaliste koji se ponovo uzdižu u Beogradu, uvideli su slabosti i nedostatak volje medjunarodne zajednice. Ako se ne reše uzroci nasilja odmah i direktno   kroz političke, razvojne i bezbednosne mere, podjednako   postoji rizik da Kosovo postane Zapadna obala Evrope.

Eksplozija nasilja je pokazala da je društvo kosovskih Albanaca prožeto duboko usadjenim problemima, da mu nedostaju institucije, vodjstvo i kultura koja bi bila u stanju da ublaži šokove i da potisne nasilnu i kriminalnu manjinu. U stanju u kakvom je sada, ovo društvo će nastaviti da isteruje manjine i na kraju će progutati svoj tanani sloj liberalnih intelektualaca. Mlada generacija predstavlja pretnju krhkim institucijama koje su uspostavile starije generacije. Od 1999. došljaci iz nerazvijenih urbanih područja su preplavili glavni grad i potisnuli osavremenjene segmente društva. UNMIK nije u stanju da reši pitanje nerazivjenosti Kosova, a pogotovo ne može da poboljša situaciju u obrazovanju i opštoj pismenosti, gde je zabeleženo nazadovanje.

Stuktura i mandat UNMIK-a su se sada pokazali kao neadekvatni u pripremanju Kosova za tranziciju od rata ka miru, od socijalizma do tržišne privrede i od medjunarodno-političke pat pozicije do konačnog statusa. Medjunarodna zajednica je sebe uljulkala u verovanju da su poluobećanja iz novembra 2003. da će početi razmatranje konačnog status Kosova do sredine 2005. godine predstavljala celovitu politiku. Ona nije u stanju da se dogovori o tome šta treba da bude konačni status i oslanjala se na naivnu pretpostavku da će odlaganje odluke omogućiti smirivanje strasti. Medjunarodna zajednica takodje nije ozbiljno shvatala bezbednosne probleme, niti se upustila u rešavanje pitanja paralelnih struktura i kriminalnih grupa. Zbog nedostatka volje medjunarodne zajednice, albanska većina i srpske manjinske zajednice su zarobljene u situaciji u kojoj je konfrontacija potisnuta, ali ne i rešena.

Razvoj Kosova je zaustavljen pod sadašnjom vladavinom Ujedinjenih nacija zbog statusne nesigurnosti koja odvraća investitore i zato što Kosovo nije član ni jedne od mnoštva organizacija koje su otvorene samo za države. Bruto nacionalni proizvod Kosova   koji zavisi od sve manjih donacija jer donatori pre vremena prekidaju svoja davanja i sa samo četiri odsto pokrivenošću uvoza izvozom   nije održiv čak i na sadašnjem niskom nivou. S velikim brojem porodica koje zavise od novca koji im stiže od dece iz inostranstva, Kosovo je zahvaćeno ponižavajućim demografskim ratom sa Zapadnom Evropom. I dok kosovski Albanci prelaze granice država Zapadne Evrope i ulaze na njihovo tržište radne snage, te zemlje ulažu napore da ih vrate nazad. Za nešto više od 50 odsto radno sposobnog stanovništva Kosova koje je nezaposleno, računajući tu i onih 30.000 do 40.000 novih ljudi svake godine, sadašnje privremeno stanje na Kosovu ne pruža dovoljno mogućnosti.

Bitno je da svi brzo suoče sa implikacijama 17-18. marta. Institucijama medjunarodne zajednice na Kosovu potrebni su novi načini rada, a u slučaju UNMIK-a potrebna je nova struktura i mandat. Ako se odbaci ideja podele  ICG smatra da treba da bude odbačena osim ako se, što je malo verovatno, obe zainteresovane strane slobodnom voljom odluče za podelu (u kom slučaju je to u skladu sa helsinškim principima)   to ne sme da bude uradjeno olako ili samo na osnovu obećanja. Nova politika medjunarodne zajednice i nova iskrenost medju kosovskim Albancima o izgledu njihovog društva proizvšće promene na terenu koje će od Kosova napraviti mnogo bolje mesto za sve.

Da bi se to desilo, mora se brzo sprovesti stvarni politički, društveni, privredni i institucionalni razvojni proces da bi apsorbovao energiju stanovništva Kosova. Sadašnja politika “standarda pre statusa” je polovična politika. Regionalne posledice nastavka trenda koji vodi u destabilizaciju Kosova su nesagledive. Medjunarodna zajednica ima samo malo vremena da izvuče pouku iz svojih grešaka i povrati kontrolu nad dogadjajima. U suprotnom, Kosovo bi moglo da postane nesavladivo i da utone u žestoki ciklus nasilja koji bi inficirao ceo Zapadni Balkan.

PREPORUKE

Institucijama kosovskih Albanaca, uključujući privremene institucije, medije i gradjansko društvo:

1. Boriti se protiv ekstremista i netolerantne patologije u društvu kosovskih Albanaca umesto da celu krivicu za probleme Kosova svaljujete na medjunarodnu zajednicu i UNMIK.

2. Prihvatiti činjenice da je izveštavanje medija o nasilju bilo nesporno jednostrano i huškačko. Saradjivati sa privremenim komesarom za medije i OEBS-om u potrazi za napretkom, uključujući reforme upravljanja i odbora javnog glasila RTK i traženje stalne tehničke pomoći od iskusnih profesionalaca iz Evrope.

3. Raditi i više od obaveza privremenih institucija da pomognu da se obnove domovi, manastiri i crkve koje su uništene u nemirima, koristeći fondove vlade tako što će se pokrenuti inicijativu da se sakupi novac iz svih segmenata društva baš za tu svrhu, i raditi na razvijanju infrastrukture kosovskih Srba, uključujući obrazovne i zdravstvene.

4. Nastaviti dijalog sa Srbijom, koji je pokrenut u oktobru 2003.

Članicama Kontakt grupe (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija) i drugim pripadnicima medjunarodne zajednice:

5. Posvetiti se, još jednom, ozbiljno Kosovu, i to;:

(a) preduzeti aktivnosti za povećanje bezbednosti manjinskih zajednica na Kosovu, naročito Srba;

(b) započeti pripreme za razgovore o konačnom statusu, uključujući potvrdjivanje pravnog osnova za njih iz rezolucije 1244 i

(c) načinite veliki i konstantni društveni, ekonomski i institucionalni napor sa ciljem da se Kosovo brzo pripremi za konačni status

6. Radite kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na menjanju strukture UNMIK-a da bi bio bolje prilagodjen mandatu tranzicije ka konačnom statusu i mogućem članstvu u Evropskoj uniji, postavljajući društveni i ekonomski napredak kao prioritete, što oni sada nisu, zbog:

(a) rušenja sadašnje strukture;

(b) prebacivanja odgovornosti za društvena i ekonomska pitanja sa UNMIK-a na privremene institucije i

(c) razdvajanja uloge specijalnog izaslanika generalnog sekretara na dva dela   glavni administrator Kosova i vrhovni pregovarač o konačnom statusu.

7. Reagujte odmah na zahteve UNMIK-a za još istražitelja, tužilaca i sudija, da bi UNMIK, u okviru novog krivičnog zakonika Kosova, mogao intenzivno da istražuje i podiže optužnice protiv onih za koje se osnovano sumnja da su učestvovali u nasilnim nemirima.

UNMIK-u:

8. Otvoriti dijalog izmedju lidera kosovskih Albanaca i predstavnika gradjanskog društva i lidera kosovskih Srba o suživotu na Kosovu institucionalnim sa planom decentralizacije Saveta Evrope kao početnom tačkom.

9. Revitalizovati privatizaciju uvodjenjem neophodnih proceduralnih promena, da bi se osigurao brzi napredak; iskoristiti otpuštanje šefa Kosovske agencije poverenja za dalji razvoj tako što će se nastaviti formiranje novog razmišljanja o ekonomskim i društvenim razvojnim potrebama Kosova; i tražiti od UN i Kontakt grupe politiku i mehanizme potrebne za njeno sprovodjenje.

10. Poboljšati komandne strukture unutar UNMIK-a i Kosovske policije (KPS), poboljšati njihovu koordinaciju sa KFOR-om (pogotovo na sakupljanju obaveštajnih podataka o ekstremistima i paralelnim strukturama), obezbediti više obuke i opreme za policiju i pojačati njihovu sposobnost da se suoče sa izazovima,poput onih 17-18. marta, povećanjem morala, koji je na opasno niskom nivou.

NATO:

11. Pojačati sposobnost snaga KFOR-a da se izbore sa budućim nasilnim nemirima tako što će biti bolje opremljeni, instruirani i obučeni za postepenu upotrebu sile tokom nemira i kroz osiguranje bezbednosti granica.

Vladi Srbije:

12. Raditi sa UNMIK-om na priznavanju i regulisanju paralelnih struktura i, ako je moguće, na dobijanju podrške za njih od privremenih institucija da bi se obezbedila bezbednost i socijalne službe za srpske zajednice na Kosovu.

13. Nastaviti proces dijaloga o tehničkim pitanjima sa Prištinom.

Vladi SAD:

14. Imenovati specijalnog izaslanika koji će inicirati razgovore sa drugim članicama Kontakt grupe, Evropskom unijom, privremenim institucijama, Beogradom i susednim državama o pravnoj osnovi i formatu mogućih pregovora o konačnom statusu.

Priština/Beograd/Brisel, 22. aprila 2004.