Medjunarodna zajednica je pravilno objavila da konačni status Kosova ne sme uključivati podelu njegove teritorije. Medjutim, ova objava nije u dovoljnoj meri praćena odgovarajućim aktivnostima. Politika Beograda kojom se traži neki oblik podele je već daleko dogurala u nepokornoj Mitrovici i oblasti severno od Mitrovice, te je potrebno uložiti velike bezbednosne, političke i finansijske napore da bi se situacija spasila. Treba odmah izgraditi kapacitete, a sa njihovom primenom treba početi čim Kontakt grupa objavi da podržava budućnost Kosova kao funkcionalne, uslovno nezavisne države u okviru sadašnjih granica.

Teritorijalni integritet predstavlja ispravnu politiku, zato što bi podela mogla da dovede do dalje razmene stanovništva unutar Kosova, kao i do nestabilnosti u drugim krajevima Balkanskog poluostrva, naročito u susednoj Makedoniji. Medjutim, podela je i dalje otvoreno pitanje, čemu prilično doprinosi i to što u Mitrovici, u kojoj se Kosovo sve izraženije deli na reci Ibar, misija UN (UNMIK) i bezbednosne snage NATO-a (KFOR) nisu izvršili svoje zadatke. U severnoj Mitrovici i okolnim zajednicama sve do granice, gde se nalazi možda i trećina svih preostalih Srba na Kosovu, Beograd vrši uticaj preko paralelnih struktura vlasti, uključujući i prisustvo policije koje je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Rešavanje pitanja Mitrovice na početku procesa rešavanja konačnog statusa zasniva se na pretpostavci da je sudbina čitavog Kosova unapred poznata. Vreme je da države članice Kontakt grupe prestanu da govore o rešavanju pitanja konačnog statusa kao o procesu koji je otvoren za različite vrste ishoda. U stvari, iza zatvorenih vrata medjunarodni koncenzus polako dobija oblik. Njegovo obelodanjivanje na samom početku procesa i učvršćivanje u Mitrovici bi doprinelo uspešnom ciklusu stabilnosti Mitrovice razvoju dogadjaja dovelo bi u opasnost realizaciju tog koncenzusa.i predvidivosti dogadjaja. Prepuštanje

Uprkos šestogodišnjoj pat poziciji, Mitrovica ipak nije zatvorena za promenu koja bi uvećala šanse za ujedinjeno Kosovo. Medjunarodna zajednica treba da uloži više resursa i energije kao podršku jasnom, artikulisanom programu kompromisa za maksimalne zahteve obe strane period odredjivanja statusa, koji bi imao funkciju zamenika. Prvi korak u tom procesu treba da bude imenovanje specijalnog komesara za Mitrovicu za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN i ovlašćenje da bude koordinator tih aktivnosti.

UNMIK i KFOR moraju brzo da povrate bezbednosnu inicijativu severno od reke Ibar kroz povećano prisustvo svojih snaga i agresivniji pristup pod vodjstvom specijalnog komesara. KFOR treba izričito da stavi Mitrovicu i severni deo Kosova u centar svojih primarnih operacija i da se shodno tome prestrukturira. Ilegalne policijske stanice Beograda treba ukloniti iz severnog Kosova, a specijalni komesar treba da pregovara o smeni pristalica opstruktivne tvrde linije koji se nalaze na čelu regionalne bolnice i univerziteta. Treba sačekati sa planovima za stavljanje krhke, etnički podeljene komande regionalne policije u Mitrovici pod lokalnu upravu sve dok specijalni komesar ne obezbedi održiv albansko-srpski bezbednosni koncenzus za severni deo Kosova koji će pomiriti teritorijalni integritet i strah Srba da će biti nadjačani.

Uz bolju kontrolu bezbednosne situacije, okvir rešenja, koje treba realizovati sa više odlučnosti i jačim osećajem hitnosti, mogao bi uključiti formiranje novog opštinskog organa vlasti za severnu Mitrovicu, čime bi se osigurala bezbednost i odgovornost za rešavanje pitanja povratka Albanaca, kao i formiranje centralne administrativne oblasti koja bi obuhvatala sadašnju opštinu Mitrovica i novu severnomitrovačku jedinicu koja bi mogla biti sedište zajedničkog gradskog odbora za prijem sredstava iz donacija za razvoj grada.

Strateški je potrebno podstaći Srbe na severu Kosova - i u Beogradu - da sve više razmišljaju o tome kako severna Mitrovica može postati središte aktivnosti na obezbedjivanju usluga za sve Srbe na Kosovu. Šira svrha ujedinjenja u okviru ove centralne oblasti mogla bi se ogledati u prebacivanju sedišta dva ili tri ministarstva iz glavnog grada u ovu centralnu oblast, u sličnom preseljenju Vrhovnog suda, u mogućnosti otvaranja televizijske stanice na srpskom jeziku koja bi pokrivala celu teritoriju Kosova, kao i u nekim elementima centralne vlasti na Kosovu kojima bi se obezbedio autonomni sistem obrazovanja, zdravstvene zaštite i drugih službi socijalne zaštite za Srbe širom Kosova. Medjunarodna zajednica i vlada Kosova treba da nastoje da u odredjenom vremenskom roku u ovaj sistem uključe paralelne strukture Beograda nudeći srpskoj vladi odgovarajuća sredstva i zagarantovanu saradnju.

Bez formalnog priznavanja statusa entiteta prema modelu iz Bosne i Hercegovine, srpskom severnom Kosovu treba ponuditi suštinsku autonomiju, uključujući prenos ovlašćenja na opštine, slobodu dobrovoljnog udruživanja opština, kao i koordinaciju i resurse koji bi se realizovali kroz predložena srpska odeljenja ministarstava u vladi Kosova. Albance treba uveriti da bi podrška učešću u ovim inicijativama novih održivih opština sa većinskim srpskim stanovništvom iz drugih krajeva Kosova umanjila pritisak da se izvrši podela duž Ibra.

Ukratko, da činjenice na terenu u Mitrovici, pa čak i novo nasilje, ne bi uništile izglede da se pronadje stabilno rešenje za pitanje konačnog statusa Kosova, medjunarodna zajednica treba da uloži više napora i kreativnosti da promeni strateško razmišljanje Srba i uveri Albance da postoji potreba da učestvuju u konstruktivnoj ponudi. Tvrdnja da nema podele se, nažalost, ne može ostvariti sama od sebe.

Priština/Beograd/Brisel, 13. septembar 2005.