Albanska zajednica na Kosovu je u poslednjih nekoliko meseci ispoljila dobrodošlu zrelost mirno reagujući na podizanje optužnice za ratne zločine protiv premijera Haradinaja i na godišnjicu martovskih nereda iz 2004. godine. Medjutim, politika kosovskih Albanaca i dalje je nekontrolisana i loša. Medjusobno nepoverenje koje vlada izmedju dve vodeće partije, Demokratskog saveza Kosova (LDK) predsednika Rugove i Demokratske partije Kosova (PDK), odvlači pažnju političara od postizanja koncenzusa oko pozicije za predstojeće pregovore o konačnom statusu. Tokom poslednjih nedelja došlo je do intenziviranja napetosti izmedju njih, i to u meri koja preti da eskalira u ubistva. Izuzetno je značajno da medjunarodna zajednica, uporedo sa ocenom spremnosti Kosova za razgovore o konačnom statusu, iskoristi sledeće važne mesece i uradi mnogo više da pomogne izgradnju istinskih institucija samouprave. U suprotnom, na Kosovu će verovatno pre nego kasnije ponovo zavladati nestabilnost i ponovo će biti stavljeno na kocku sve što je uloženo u izgradnju evropske budućnosti Zapadnog Balkana.

Iako medjunarodna zajednica počinje da pomera Kosovo ka nekom obliku nezavisnosti, eskalacija unutrašnjeg političkog sukoba i ubistvo mladjeg brata bivšeg premijera Haradinaja u aprilu 2005. godine pokazuju da i dalje postoji ozbiljan rizik od nestabilnosti. Sadašnji mir izmedju kosovskih Albanaca i medjunarodne zajednice je izuzetno uslovljen i počiva na obnovljenom optimizmu da će doći do neminovnog pomaka ka konačnom statusu i na izvesnom napretku u učvršćivanju osećaja vlasništva institucija što je rezultat energičnije i delotvornije uprave kakvu je imao Haradinaj pre nego što je bio primoran da se odrekne vlasti i odgovori na optužbe u Hagu. U većini oblasti je mirno, ali Haradinajeva rodna opština Dečani je kao bure baruta, puna ljutitih, naoružanih grupacija i izolovana od ostalog dela Kosova. Sledeća prekretnica po pitanju bezbednosti biće odluka Haškog tribunala da prihvati ili odbije puštanje Haradinaja uz kauciju, koja bi omogućila bivšem premijeru da se vrati kući do početka sudjenja.

Tačijeva PDK je primorana da bude u opoziciji od strane koalicije Rugovinog LDK i Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova (AAK), pa se može dogoditi da se ova partija kao glavni "naslednik" Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), opredeli da vrši opstrukciju vlade, a ne da se ponaša odgovorno i pomogne definisanju zajedničke pozicije po pitanju konačnog statusa. Pitanje da li će kosovski političari moći medjusobno da saradjuju narednih meseci imaće dalekosežne posledice po sposobnost Kosova da funkcioniše kao država jednog dana kada sadašnje ozbiljno medjunarodno prisustvo bude pretvoreno u laganiju formu posmatračke misije. Postoji stvarna mogućnost da dodje do pogubnog cepanja na zavadjene lokalne frakcije, nalik onom koje se desilo u Albaniji.

Suparničke partije Kosova moraju svesno da se angažuju na tome da izbegnu ovakav scenario ili će snositi odgovornost zbog toga što nisu uspele da konsoliduju državnost. Misija UN (UNMIK) takodje snosi odgovornost -- prenos vlasti i priprema Kosova za konačni status moraju ići dalje od pukog prepuštanja svojih funkcija drugima posle šestogodišnjeg držanja. UNMIK mora iskoristiti period pre i zaključno sa pregovorima o konačnom statusu da preduzme energične radnje koje su potrebne da se utre put istinskoj samoupravi. UNMIK se probudio iz svoje inertnosti, ali čini se da više radi na strategiji begstva nego na jačanju državnosti. Veliki deo aktivnosti koje se sada užurbano obavljaju (da bi se dobili rezultati prilikom revizije standarda polovinom godine) sumnjivog je kvaliteta i malo je verovatno da će izdržati test vremena. Problemi koji će se vratiti da progone Kosovo, kao što su tolerisanje široko raširene korupcije i moćnih, partijski obojenih političkih obaveštajnih agencija koje nikome ne polažu račune, guraju se pod tepih umesto da se rešavaju.

Priština/Brisel, maj 2005