How to Relaunch the Kosovo-Serbia Dialogue
How to Relaunch the Kosovo-Serbia Dialogue
Briefing 56 / Europe & Central Asia

Kosovo: Štrpce, model srpske enklave?

  • Share
  • Save
  • Print
  • Download PDF Full Report

I. Pregled

Štrpce, jedna od najvećih srpskih enklava na Kosovu i jedno od retkih mesta u kome su zadržani dobri srpsko-albanski odnosi, te mesto sa solidnim ekonomskim izgledima, moglo bi da postane žrtva statusnih nesuglasica između Beograda i Prištine. Međutim, ova enklava bi mogla da pokaže Srbima da u kosovskom ustavnom poretku oni mogu biti zaštićeni. Od maja 2008, ovu opštinu vode dve suprotstavljene grupe lidera srpske nacionalnosti: zvanična opštinska uprava koju je imenovao UN (uprkos protivljenju lokalaca) i druga, paralelna opštinska uprava koja je postavljena u znak nepriznavanja kosovskih regulativa. Nijedna ni druga nemaju kapacitet da obavljaju svoje dužnosti. Nesuglasice su lišile ovu mirnu enklavu mogućnosti posedovanja efikasne vlade, uništile su ekonomiju a posebno su onemogućile zakonsko uređenje inače vrlo privlačnog tržišta nekretninama i privatizaciju ski-centra Brezovica. Lokalni izbori, koji bi bili održani 15. novembra 2009, mogli bi da prekinu status quo, pomognu Štrpcu da formira legitimnu lokalnu upravu i otvore njegov ekonomski potencijal. Beograd, Priština i međunarodna zajednica bi trebalo da podrže glasanje a da zatim novoj opštinskoj upravi daju proširene nadležnosti i neophodna sredstva za dalji rad.

Beograd već dugo gleda na kosovske Srbe kao na instrument kojim može da minira nezavisnost Kosova, dok s druge strane podržava paralelne izbore održane prema srpskom zakonu, obezbeđujući neophodnu ekonomsku podršku. Ali, Srbija ne može da obezbedi funkcionisanje nekih bitnih opštinskih službi u južnim enklavama, poput Štrpca. Paralelna opštinska uprava obezbeđuje samo nekoliko beneficija za građane i postaje sve irelevantnija kada je svakodnevni život građana u pitanju. Srbija bi trebalo da interest građana Štrpca stavi u prvi plan tako što će jasno i glasno objaviti da zahteva uspostavljanje saradnje između novih lokalnih vlasti s vlastima u Prištini. Beograd bi, u tom slučaju, nastavio da igra bitnu ulogu u najbitnijim srpskim institucijama, kao što su prosveta i zdravstvo, dok bi, s druge strane, dao građanima priliku da se usredsrede na svoje svakodnevne probleme.

Vlada Kosova je bila spora kada je Štrpcu i ostalim opštinama trebalo garantovati proširena ovlašćenja i nadležnosti predviđene Ahtisarijevim planom – okvirnim dokumentom koji je napisao bivši finski predsednik Marti Ahtisari. Neposredno pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Ahtisari je kao Specijalni izaslanik Generalnog sekretara bio zadužen da pomogne Beogradu i Prištini u procesu prevazilaženja statisnih nesuglasica. Priština insistira na tome da decentralizacija predviđena Ahtisarijevim dokumentom otpočne na tvrdokornom severu, prevashodno zbog toga da bi se na taj način predupredila eventualna razmišljanja o podeli. Mnogi u Vladi gledaju na decentralizaciju kao na nagradu, a ne kao na pravo i očekuju od kosovskih Srba da eksplicitno prihvate autoritet Vlade i to pre nego što bude izvršen transfer nadležnosti njihovim opštinskim upravama. Mala izlaznost Srba na ovim izborima, u ovom smislu, bila bi samo opravdanje za dalje odlaganje u sprovođenju decentralizacije.

Neke srpske partije će učestvovati, ali, bez učešća velikih stranaka iz Srbije, izlaznost bi bila mala. U tom slučaju, Priština bi morala da uradi sledeće:

  • Ministarstvo za lokalnu samoupravu bi trebalo da imenuje lokalnog srpskog predsednika opštine i nove opštinske odbornike, koji bi dolazili s registrovanih lista a koji bi kasnije radili s izabranim albanskim kolegama. Mandat trenutnih srpskih odbornika, koji je već jednom produžen, nema legitimitet i ne bi ga trebalo opet produžavati.
     
  • Vlada Kosova bi, zatim, trebalo da novoj opštini poveri dodatne nadležnosti i sve ostale instrumente koji su neophodni za razvoj Štrpca i prosperitet svih građana ove opštine.

Formiranje legitimne i efikasne uprave obezbedilo bi da se Štrpce efikasno nosi sa svojim glavnim problemima – Brezovicom (najpoznatijom turističkom destinacijom na Kosovu) i Vikend-naseljem, najprimamljivijom nekretninom u srcu nacionalnog parka Šara. U ski-centru Brezovica nalaze se neke od najboljih staza u Evropi, a taj bi centar, u slučaju da je pravilno razvijen, mogao da utiče na ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta u celom kraju. Privatizaciju i razvoj već više od deset godina ometaju nesuglasice oko vlasništva i optužbe za korupciju. Pored toga, neophodno je i novo lokalno rukovodstvo.

Jednom kada kosovsko Ministarstvo za životno okruženje i prostorno planiranje pripremi sveobuhvatni plan o upotrebi zemljišta, a opština ga odobri, ovaj zimski centar bi se našao na tržištu. U slučaju da srpske firme nastave da traže vlasništvo, te nesuglasice bi mogle biti rešene pred Specijalnom komorom za privatizaciju u okviru Vrhovnog suda Kosova, u kome su uglavnom međunarodne sudije.

I problemu oko Vikend-naselja je potreban novi pristup. U tom delu nacionalnog parka sagrađano je na stotinu luksuznih vila, od kojih veliki broj ilegalno. Kontrola tamošnje gradnje predstavljala je najunosniji posao za obe grupe koje su trenutno na čelu Opštine. Nesposobnost lokalne samouprave da održi red u Vikend naselju narušava kredibilitet, uništava okruženje i lišava opštinu mogućnosti naplate poreza koji joj je neophodan. Rušenje ilegalnih građevina nije rešenje. Umesto toga:

  • nove opštinske vlasti bi trebalo da novim vlasnicima nametnu velike takse, da insistiraju na legalizaciji postojećih objekata, dok, s druge strane, sprečavaju dalju gradnju; i
     
  •  ako to bude neophodno, EULEX (Misija Evropske unije za sprovođenje zakona na Kosovu) bi mogao da upotrebi svoj autoritet i pomogne u istraživanju slučejeva korupcije, kao i da doprinese u njihovom sankcionisanju.

Progres koji Štrpce ostvari imao bi katalizatorski uticaj na decentralizaciju širom Kosova. Ta opština bi mogla da predstavlja model kome bi novoformirane, pretežno srpske opštine mogle da streme. Dok Beograd bojkotuje decentralizaciju a Priština se ponaša nezainteresovano, vidljivi razvoj i olakšice predstavljaju najbolju garanciju za nepoverljive Srbe da i oni imaju budućnost na Kosovu.

Pristina/Brisel, 15. oktobar 2009 

Subscribe to Crisis Group’s Email Updates

Receive the best source of conflict analysis right in your inbox.