icon caret Arrow Down Arrow Left Arrow Right Arrow Up Line Camera icon set icon set Ellipsis icon set Facebook Favorite Globe Hamburger List Mail Map Marker Map Microphone Minus PDF Play Print RSS Search Share Trash Crisiswatch Alerts and Trends Box - 1080/761 Copy Twitter Video Camera  copyview Whatsapp Youtube
How to Relaunch the Kosovo-Serbia Dialogue
How to Relaunch the Kosovo-Serbia Dialogue
Report 223 / Europe & Central Asia

Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji

  • Share
  • Save
  • Print
  • Download PDF Full Report

Izvršni izveštaj

Zatreslo se tlo pod nogama na Kosovu decembra 2012. Posle godina pozicioniranja, ispresecanih izbijanjim nasilja, Srbija i Kosovo počeli su da implementiraju sporazum o granici u graničnu kontrolu otvarajući zajedničke prelaze na prelazima zabarikadiranim na razne načine, koji su zaobilaženi ili spaljivani do temelja najvećim delom poslednje dve godine. Veći problemi, uključujuči sudove, policiju i opštinske strukture u većinsko srpskom Severnom Kosovu, sada su na dnevnom redu bilateralnog dijaloga na visokom nivou posredstvom Evropske Unije (EU). Lideri obe države izgledaju spremniji za kompromis nego ikad, ali se Srbi sa severa Kosova čvrsto protive integraciji, nasilje na nižim nivoima raste, kosovski nacionalisti su napeti, i iskra bi mogla da pokrene međuzajedničke sukobe. Beograd i Priština bi trebalo da iskoriste ovu šansu da se uključe u suštinsku diskusiju o transformaciji postojećih struktura na Severu i da ponude samoupravljanje regiji koja potpada pod jurisdikciju Kosova na bazi fleksibilne primene nacrta Ahtisarijevog plana.

Kosovo i Srbija se još uvek ne slažu oko mnogo čega. Za Prištinu, cilj pregovora je prihvatanje, od strane Srba, Ahtisarijevog plana – nacrta koji je prvobitno smislio Martti Ahtisaari, bivši specijalni izaslanik UN – koji je postavio internu strukturu i položaj države Kosova. Za Beograd, razgovori se tiču revizije ili unapređenja sporazuma koje smatra pogrešnim ili neprihvatljivim, kao što je Ahtisarijev plan. Jaz između strana proširio se tokom godina sa malo direktnog kontakta, velikog nepoverenja i žustre unutrašnje politike. Kretanje sigurnim putom kroz te vode biće teško, ali skoriji razvoj daje nadu pošto su rezultati u ranim fazama razgovora raskravili nešto međusobne rigidnosti. Srbija je u skorije vreme prekoračila prag priznajući, makar implicite, teritorijalni integritet Kosova i jurisdikciju nad Severom, iako i dalje poriče njegovu nezavisnost. Izgleda da su obe prestonice odbacile upotrebu sile kao sredstva rešavanja njihovog političkog sukoba.

Ovaj izveštaj osvrće se na tehnički dijalog koji se sprovodi uz pomoć EU od marta 2011., i dalje, na naredne faze političkih razgovora na višem nivou koji su počeli u oktobru 2012. Strane su rešile neke političke probleme: trgovinske odnose, učešće u regionalnim sastancima i međusobno priznavanje diploma. Drugi – slobodno kretanje lica, lična dokumenta, kancelarije za vezu, civilni registar i evidencija imovine – su teški, ali neki rezultati su evidentni. Razgovori o telekomunikacijama i energiji nisu doveli do do sporazuma, a o emotivnim temama, kao što su nestale osobe, tek treba da se raspravlja. Otvaranje dva granična prelaza sa zajedničkim upravljanjem u decembru najsvetlije je postignuće do danas i potencijalno je bitno; način upravljanja granicom dodiruje skoro svaki aspekt sukoba Kosovo-Srbija, od svakodnevno praktičnih do fundamentalnih problema statusa i nezavisnosti. Ipak, strane tek treba da finalizuju detalje, posebno u vezi sa carinskom kontrolom, a policijama Kosova i EU (EULEX) se i dalje mora odobriti potpuna sloboda kretanja kako bi stizale do granice sa Srbijom i obavljale svoje dužnosti.

Proboj je bio prvi opipljiv rezultat razgovora između dvojice premijera kome je domaćin bila Ketrin Ešton, šef EU za spoljnu politiku. Do sada, cilj tih sastanaka, uglavnom, je bilo međusobno ispipavanje i donošenje odluka u vezi sa sporazumima koje su ranije nacrtali eksperti. Bilo je moguće zapakovati rezultate dovoljno nedvosmisleno da se dozvoli obema stranama da se drže svojih principa koji se tiču statusa Kosova. Ipak, taj period se završava. Biće teže održati nedvosmislenost u vezi sa sledećim tačkama dnevnog reda koje se bave time čiji će zakoni i institucije vladati severnim Kosovom.

Decembra 2012. države članice EU postavile su teške uslove blisko vezane za postepenu normalizaciju njihovih bilateralnih odnosa da bi Srbija i Kosovo napredovali na svom putu ka prijemu u EU. Da bi započela pregovore o članstvu, od Srbije je traženo da progresivno obezbedi strukture bezbednosti i pravde na severnom Kosovu u saradnji sa Kosovom. Ovo znači učiniti značajni napredak u vezi sa tim kako treba upravljati lokalnim sudovima, policijom i opštinama. Iako su ove institucije trenutno van kontrole Prištine, mogu se pronaći rešenja koja će potvrditi jedinstvo države istovremeno dozvoljavajući lokalnim Srbima da zadrže osećaj svojine.

Transformacija severnih struktura u samoupravna tela koja potpadaju pod jurisdikciju Kosova mogu otvoriti put kojim se Severu nudi poseban aranžman kao deo ukupnog rešenja. Mnogo se može postići fleksibilnom primenom Ahtisarijevog plana u vezi sa policijom, sudovima i regionalnom vladom. Jedan od principa trebalo bi da bude da granice Kosova ostanu netaklnute; drugi bi trebalo da bude taj da Sever upravlja sobom po sopstvenoj želji kada je reč o pitanjima interesa zajednice, ukoliko ovo ne ugrožava teritorijalni integritet Kosova. Priština takođe želi da se potvrdi njihov status kao nezavisne države, što Beograd trenutno odlučno odbija. Pa čak i ovde postoji mesto za kompromis kako Srbija prestaje da blokira članstvo Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama i učešće u međunarodnim sportskim i kulturnim događajima. Ovo su kompleksna, veoma emotivna pitanja čiji se detalji mogu razrađivati postepeno u korak sa procesima napredovanja Kosova i Srbije ka primanju u EU.

Ali, dijalog je sada na odlučujućoj tački. Pozicije Boegrada i Prištine po pitanju severnog Kosova nikada nisu bile bliže. Ako mogu finalizirati sporazume u vezi sa granicom i učine istinski napredak u razgovorima oko vladajućih ijstitucija i vladavini prava na Severu pre Saveta Evrope (samit) koji će biti u junu 2013., EU je spremna da ih oboje nagradi. Za Kosovo, pregovori sa Evropskom Unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju utemeljili bi ga isto toliko čvrsto kao i ostatak regiona koji je u procesu pridruživanja. Za Srbiju, početak pregovora o formalnom pridruživanju bio bi veliki posticaj naporima u reformama. Ovo bi, zajedno sa prijemom Hrvatske u EU u julu, ustalasalo zapadni Balkan. Ali ako razgvori propadnu u narednih nekoliko meseci politika država članica EU diktirala bi dugu pauzu koju krhke koalicije Beograda i Prištine možda neće preživeti, a nasilje na nižim nivoima koje je mučilo region početkom 2013. može se pogoršati. Tako obećavajuća prilika se možda neće uskoro ukazati, ako će uopšte.

Priština/Beograd/Brisel, 19. februar 2013.

How to Relaunch the Kosovo-Serbia Dialogue

Online Event to discuss Crisis Group's report "Relaunching the Kosovo-Serbia Dialogue", in which we discussed what currently stands in the way of a new status quo and what it will take to relaunch the process with the Pristina elections in view.

Thirteen years after Kosovo broke away from Serbia, the two countries remain mired in mutual non-recognition, with deleterious effects on both. The parties need to move past technicalities to tackle the main issues at stake: Pristina’s independence and Belgrade’s influence over Kosovo’s Serbian minority.

In this conversation, we discussed what currently stands in the way of a new status quo and what it will take to relaunch the process with the Pristina elections in view.

How to Relaunch the Kosovo-Serbia Dialogue (Online Event, 28th January 2021)